sreda, 18 oktobar 2017

Stižu vozovi u subotičku Slobodnu zonu

Kompanije koje rade u Slobodnoj zoni Subotica“ godinama ukazuju da bi za njihovo poslovanje bilo značajno kada bi dobile železnički kolosek. Koristi od njega gotovo da nije potrebno nabrajati – jeftiniji, brži i ekološki opravdaniji transport, posebno kontejnerima, pogodovao bi kako kompanijama, tako i uposlenicima. Saobraćajno zagušenje u Slobodnoj zoni i okolini sve je veće, što zbog šlepera koji nose robu, što zbog 4.000 radnika koji za sada nemaju alternativu drumskom saobraćaju.

simens7

Železnice Srbije možda i nisu pohitale da iskoriste ovu mogućnost, ali u gradskoj upravi nisu hteli da čekaju skrštenih ruku. Imenovana je radna grupa koja treba da unapredi železničku infrastrukturu na teritoriji grada, koja je prošle sedmice održala i svoj prvi sastanak sa predstavnicima državne železnice. Gradska administracija na akciju je motivisana i elaboratima koje je u ime Klastera za transport i logistiku Vojvodine izradio njegov predsednik mr Milan Vučinić, takođe član ovog radnog tela.

– Opšti okvir je činjenica da je Srbija odlučila da revitalizuje prugu Beograd–Budimpešta. Poslednjih godina Skupština Vojvodine je izuzetno angažovana oko revitalizacije pruge Segedin–Subotica–Baja, sa partnerima iz Mađarske, ali ka ovim magistralnim železničkim pravcima treba da gravitiraju i železničke „pritoke“, pružni pravci koji će „prikupiti“ robu i stanovništvo – kaže u razgovoru za „Politiku“ Vučinić, ističući da transportni sistem ne može da počiva samo na jednoj glavnoj arteriji.

Kao čovek koji je ceo životni vek proveo na pruzi, Vučinić je u elaboratu predložio da se prevashodno izađe u susret investitorima u Slobodnoj zoni. Za to je potrebno da se obnovi i delom izgradi pruga koja je išla do Crvenke.

– Postoji deo pruge do bolnice. Iza bolnice pruga je demontirana, ali postoji trasa koju bi bilo potrebno obnoviti u dužini od oko 1,5 kilometara, a zatim napraviti novo odvajanje za Slobodnu zonu od još oko 700 metara. Ukoliko znamo da kilometar takve nove pruge košta između 250.000 i 300.000 evra, jasno je da je to ulaganje koje bi se već za godinu dana isplatilo – objašnjava Vučinić.

Sagovornik „Politike“ dodaje da je za izgradnju ove trase potrebno oko godinu dana, od čega najduže traje izrada projektno-tehničke dokumentacije – i do osam meseci. Osim pruge do Slobodne zone, koja bi pogodovala pre svega prevozu tereta, Vučinić obrađuje i povezivanje grada i prigradskih naselja gde bi železnica ponudila alternativni prevoz stanovništva. On predlaže tri železničke linije: jedna bi išla od nekadašnje fabrike „Zorka“ do naselja Orom, druga bi produžavala o naselja Bački Vinogradi, a treća bi povezivala bi naselja Bajmok i Orom.

Predlog je da u „špicevima“ vozovi saobraćaju na svakih 20 do 30 minuta, a da karta važi i za presedanje u gradske autobuse. U posebnom elaboratu obrađena je moguća izgradnja multimodalnog transportnog terminala u selu Naumović, nadomak Subotice. Ovaj terminal obuhvaćen je i projektima pruge Beograd–Budimpešta.

Autor teksta i fotografije: A. Isakov
Preuzeto sa http://www.politika.rs/scc/clanak/349399/Stizu-vozovi-u-suboticku-Slobodnu-zonu 
Transport robe železnicom jevtiniji za velike kompanije (Foto: A. Isakov)