četvrtak, 26 april 2018

Srpsko-mađarski železnički projekat od 1,5 milijardi evra

SRB_Madj_sporazum

10. maj 2013. 

Predstavnici železnica Srbije i Mađarske potpisali su danas Memorandum o razumevanju čiji je cilj modernizacija saobraćaja na relaciji Beograd-Budimpešta, a ukupna vrednost projekta je 1,5 milijardi evra. Radi se o deonici koja je duga oko 400 kilometara, a na kojoj bi bilo moguće postići brzine i veće od 160 kilometara na sat. U pitanju je zajednički projekat dve države, a sredstva bi trebalo da se obezbede iz kineskog kredita koji je na raspolaganju centralnoevropskim zemljama.

Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić rekao je da se danas vozom putuje osam sati između Beograda i Budimpešte, i istakao da će za dve do tri godine, nakon realizacije projekta, voz na toj relaciji moći da stigne za tri do četiri sata. Mrkonjić je podsetio da se još 1991. godine pregovaralo sa Mađarima o izgradnji drugog koloseka pruge za vozove velikih brzina između Beograda i Budimpešte.Ovo bi, prema njegovim rečima, trebala da bude pruga za brzine veće od 160 kilometara na sat, sa dva koloseka, elektrificirana i da se koristi za mešoviti saobraćaj.


Opširnije...

Novi predlog zakona o železnici u skupštinskoj proceduri

voz_zeleznica_predlog_zakona

23. april 2013.

Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva saobraćaja usvojila je Predlog zakona o železnici i uputila ga u skupštinsku proceduru. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 87, tačka 6 Ustava RS. Još uvek važeći Zakon o železnici donet je 2005 godine i ciljevi koji su se želeli postići bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema i integrisanje železnica u železnički sistem Evropske unije. Tadašnji osnovni koncept imao je nekoliko elemenata: nezavisno poslovanje železničkih preduzeća, stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika i upravljača železničke infrastrukture što je trebalo da dovede do pojave konkurencije i poboljšanje kvaliteta prevoza, razdvajanje železničkog sistema na upravljanje infrastrukturom i prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju kao i osnivanje poseben Direkcije za železnice koja je u stvari jedno regulatorno telo između Vlade Republike Srbije i železničkih preduzeća. Istovremeno jedan od zadataka je bio sa relevantnim propisima Evropske unije.

U toku 7 godina važenja ovog zakona ustanovljeno je da postoje elementi zbog kojeg se zakon treba promeniti i da su potrebne značajne novine.

Najvažnije novine su sadržane u odredbama člana 7. Predloga Zakona gde je definisano da je status železničke infrastrukture dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije i definisani su subjekti koji mogu imati svojstvo upravljača javne železničke infrastrukture kao i uslove koji taj upravljač mora ispunjavati da bi dobio licencu i sertifikat o bezbednosti. Odredbama člana 9. Predloga zakona propisano je da se poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje privredno društvo nema ekonomski interes mogu dati autonomnoj pokrajini odnosno jedinici lokalne samouprave.


Opširnije...

Zbog nemara na Dunavu gubimo trećinu izvoza

m_kranjac_interaktivna_mapa

20. april 2013.

Investicija Al Dahre u pančevačku Luku još jednom je pokazala i da je Dunav veliki rudnik para i da mi nismo sposobni da ga iskoristimo. Luke, marine, i logistički centri zaista su relana šansa za razvoj i ovih delatnosti ali i privrede. 

Interaktivna mapa logističkog potencijala APV, koja je predstavljena ovih dana u Skupštini Vojvodine,  omogućava dobijanje relevantnih podataka o logističkim centrima u Pokrajini  za potrebe privrede i potencijalnih investitora. Sekretar Pokrajinskog Saveza za logistiku doc. dr Mirjana Kranjac kaže da će mapa biti dostupna preko veb portala Sekretarijata za privredu svim potencijalnim korisnicima i omogućiće korišćenje brojnih podataka.

Mapa sadrži podatke iz oblasti  železničke i drumske infrastrukture, mape reka i kanala, luka i opisa svih logističkih centara u Vojvodini i kapaciteta luka. U njoj su predstavljeni svi podaci koji odražavaju potencijal logističkog centra: od površine, strukture vlasništva, blizine saobraćajne i komunalne infrastrukture, postojanja planske dokumentacije (generalnih, opštih i detaljnih planova regulacije), mehanizacije i skladišnih kapaciteta.

R. Dautović


Od Novog Sada do Pazove 160 na sat

Dragoljub_Simonovi_-_dirketor_S

Dnevnik, 13. april 2013.

Generalni direktor „Železnica Srbije„ Dragoljub Simonović potvrdio je da će se novcem iz ruskog kredita graditi i pruga Stara Pazova – Novi Sad, koja je deo Koridora 10. „Železnice” su već naručile izradu projekta za tu deonicu, čija bi izgradnja mogla početi za oko godinu dana. Rok za izradu projekta je februar iduće godine, tako da bi radovi mogli krenuti u martu 2014.

Na deonici od Stare Pazove do Novog Sada je u planu da se obnovi postojeći kolosek i izgradi drugi da bi vozovi mogli razviti brzinu do 160 kilometara na sat. Procenjena vrednost izgradnje dvokolosečne pruge duge oko 40 kilometara je oko 360 miliona evra. Na prvi pogled mnogo, međutim, kako objašnjavaju stručnjaci, cenu određuje težina radova, a ne kilometraža. Osim glavnog projekta, neophodno je da se na vreme uradi i eksproprijacija zemljišta da bi se moglo graditi.

„Železnice Srbije” raspolažu s oko 3.800 kilometara pruga, od čega 900 kilometara pripada Koridoru 10. Samo na 7,5 odsto mreže postoje dvokolosečne pruge, a elektrificirana je tek trećina mreže.


Opširnije...

Brukamo se sa 20 kilometara autoputa godišnje

autoput_Korido_10_gradnja

8. april 2013.

Od 330 kilometara koridora, koliko prolazi kroz Srbiju na Koridoru 10 , do danas je završeno 220 kilometara, a preostalih 110 se radi. Svi tenderi su otvoreni i jedina deonica koja još nije dogovorena je obilaznica oko Beograda.

Direktor „Koridora Srbije”  Dmitar Đurović izjavio je pre neki dan da će radovi na saobraćajnom Koridoru 10 biti završeni krajem 2015. ili 2016, da se izvođačima radova neće tolerisati eventualno kašnjenje i moraće da se pridržavaju predviđene dinamike, u suprotnom će prvo biti opominjani, a zatim će s njima biti i raskidani ugovori. Slične izjave o mogućem roku završetka autoputeva umorile su  proteklih godina  svakoga ko je i površno informisan o izgradnji Koridora 10, jer koliko god se više kleli u rokove, oni se kao po nekom pravilu produžuju, produžuju.  Kada se sve sabere ispada da smo autoputeve kroz Srbiju gradili brzinom manjom od 20 kilometara godišnje što je zaista svojersno brukanje.

Naime, od 330 kilometara koridora, koliko prolazi kroz Srbiju na Koridoru 10 , do danas je završeno  220 kilometara, a preostalih 110 se radi. Svi tenderi su otvoreni i jedina deonica koja još nije dogovorena je obilaznica oko Beograda...


Opširnije...

Strana 8 od 15