petak, 21 septembar 2018

Od Novog Sada do Pazove 160 na sat

Dragoljub_Simonovi_-_dirketor_S

Dnevnik, 13. april 2013.

Generalni direktor „Železnica Srbije„ Dragoljub Simonović potvrdio je da će se novcem iz ruskog kredita graditi i pruga Stara Pazova – Novi Sad, koja je deo Koridora 10. „Železnice” su već naručile izradu projekta za tu deonicu, čija bi izgradnja mogla početi za oko godinu dana. Rok za izradu projekta je februar iduće godine, tako da bi radovi mogli krenuti u martu 2014.

Na deonici od Stare Pazove do Novog Sada je u planu da se obnovi postojeći kolosek i izgradi drugi da bi vozovi mogli razviti brzinu do 160 kilometara na sat. Procenjena vrednost izgradnje dvokolosečne pruge duge oko 40 kilometara je oko 360 miliona evra. Na prvi pogled mnogo, međutim, kako objašnjavaju stručnjaci, cenu određuje težina radova, a ne kilometraža. Osim glavnog projekta, neophodno je da se na vreme uradi i eksproprijacija zemljišta da bi se moglo graditi.

„Železnice Srbije” raspolažu s oko 3.800 kilometara pruga, od čega 900 kilometara pripada Koridoru 10. Samo na 7,5 odsto mreže postoje dvokolosečne pruge, a elektrificirana je tek trećina mreže.


Opširnije...

Brukamo se sa 20 kilometara autoputa godišnje

autoput_Korido_10_gradnja

8. april 2013.

Od 330 kilometara koridora, koliko prolazi kroz Srbiju na Koridoru 10 , do danas je završeno 220 kilometara, a preostalih 110 se radi. Svi tenderi su otvoreni i jedina deonica koja još nije dogovorena je obilaznica oko Beograda.

Direktor „Koridora Srbije”  Dmitar Đurović izjavio je pre neki dan da će radovi na saobraćajnom Koridoru 10 biti završeni krajem 2015. ili 2016, da se izvođačima radova neće tolerisati eventualno kašnjenje i moraće da se pridržavaju predviđene dinamike, u suprotnom će prvo biti opominjani, a zatim će s njima biti i raskidani ugovori. Slične izjave o mogućem roku završetka autoputeva umorile su  proteklih godina  svakoga ko je i površno informisan o izgradnji Koridora 10, jer koliko god se više kleli u rokove, oni se kao po nekom pravilu produžuju, produžuju.  Kada se sve sabere ispada da smo autoputeve kroz Srbiju gradili brzinom manjom od 20 kilometara godišnje što je zaista svojersno brukanje.

Naime, od 330 kilometara koridora, koliko prolazi kroz Srbiju na Koridoru 10 , do danas je završeno  220 kilometara, a preostalih 110 se radi. Svi tenderi su otvoreni i jedina deonica koja još nije dogovorena je obilaznica oko Beograda...


Opširnije...

Vojvodina traži 600 kilometara napuštenih pruga

pruga_Vojvodina_01

2. april 2013.

Povodom usvajanja novog predloga zakona o železnici u Vladi Srbije, generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović je izjavio da su pruge jedinstvene i državne i da su u ovom JP protiv toga da bilo koji deo zemlje kontroliše lokalne, regionalne ili međunarodne pruge, jer su one kao celina vlasništvo države. Kaže da novi zakon o železnici prethodna Vlada nije uspela da izgura u parlamentu zbog zahteva da železnička imovina na teritoriji Vojvodine bude vlasništvo Pokrajine, a železnički sistem ne može da se razbija na sitnije delove, u suprotnom, svaka opština bi mogla da traži prugu na svojoj teritoriji.

Iako u Pokrajinskom savetu za železnički saobraćaj nisu upoznati sa sadržajem predloga novog zakona o železnici, čude se ovakvim navodima prvog čoveka "Železnica Srbije" i kažu da to o čemu on govori  niko i ne dovodi u pitanje, jer je i po važećem zakonu, član 7, železnička infrastruktura dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, što je uvek poštovano. Kažu nam da je neko, očito, pustio u javnost kako Vojvodina želi da na svojoj teritoriji  ima vlasništvo nad  prugama, što nije tačno. Vojvodina samo želi ono što joj zakon omogućava, a to je da  ima pravo upravljanja na određenim prugama za koje JP "Železnice Srbije" nemaju  ekonomski interes. To piše i u članu 9 sadašnjeg Zakona o železnici.


Opširnije...

No­vi švaj­car­ski vo­zo­vi će ju­ri­ti kroz Sr­bi­ju 30 na sat !

pruga-ekonomska

Dnevnik, 06. mart 2013.

Kupili smo lokomotive i vagone za 21. vek ali su nam pruge ostale u 19. - "Že­le­zni­ce Sr­bi­je" pot­pi­sa­le su sa švaj­car­skom kom­pa­ni­jom "Šta­dler Bu­snang" ugo­vor o ku­po­vi­ni 21 no­vog elek­tro­mo­tor­nog put­nič­kog vo­za, ospo­so­blje­nih za br­zi­nu od 160 ki­lo­me­ta­ra na čas, ko­ji bi tre­ba­lo da stig­nu na na­še pru­ge od septem­bra na­red­ne go­di­ne do av­gu­sta 2015, a na­me­nje­ni su uglav­nom za re­gi­onal­ni že­le­znič­ki sa­o­bra­ćaj. Ne­ja­sno je ko­jim će pru­ga­ma ju­ri­ti "švaj­car­ci", jer se na ve­ći­ni že­le­znič­kih pra­va­ca vo­zi tek 30 ki­lo­me­ta­ra na sat. Ni ko­ri­dor­ski prav­ci ni­su ospo­so­blje­ni za br­ze vo­žnje, a ka­mo­li re­gi­o­nal­ni.

Sr­bi­ja je pre­u­ze­la oba­ve­zu pre­ma Evro­pi da do 2020. za­vr­ši že­le­znič­ki Ko­ri­dor 10, što zna­či elek­tri­fi­ci­ra­nu dvo­ko­lo­seč­nu pru­gu za br­zi­ne do 160 ki­lo­me­ta­ra na čas. Ka­ko da­nas po­lo­vi­na Ko­ri­do­ra  ni­je pri­pre­mlje­na za ve­li­ke br­zi­ne, od dvokolo­seč­ne pru­ge ne­ma ni spo­me­na, na po­je­di­nim de­o­ni­ca­ma se uvo­de takozva­ne la­ga­ne vo­žnje s br­zi­na­ma do 30 ki­lo­me­ta­ra na čas. Ako je ta­ko na kori­dor­skim prav­ci­ma, on­da ni­je te­ško od­go­net­nu­ti šta se tek de­ša­va na regionalnim pru­ga­ma.

U Voj­vo­di­ni go­to­vo da ne­ma pru­ge po ko­joj vo­zo­vi idu pro­jek­to­va­nom br­zi­nom. Upu­će­ni ka­žu da su pro­ble­ma­tič­ni prav­ci Su­bo­ti­ca - No­vi Sad, Šid - Sta­ra Pa­zo­va, Su­bo­ti­ca - Sen­ta, kom­plet­na pru­ga Pan­če­vo - Zre­nja­nin - No­vo Mi­lo­še­vo, No­vi Sad - Odža­ci - Bo­go­je­vo, Vr­bas - Si­vac - Ku­la - Som­bor... Ni­šta bo­ljim prugama ni­smo po­ve­za­ni ni sa su­se­di­ma, ta­ko da se, na pri­i­mer, od Su­bo­ti­ce do Se­ge­di­na pru­gom du­gom 40 ki­lo­me­ta­ra vo­zi čak dva sa­ta.


Opširnije...

Apatin traži slobodnu bescarinsku zonu

snimak_lokacije_za_SZ_Apatin

Novosti, 06. 03. 2013.

Opština Apatin uveliko priprema dokumentaciju za slobodnu carinsku zonu u planiranoj luci na Dunavu, na području budućeg Robno-transportnog centra, za koji je rezervisano 160 hektara državnog zemljišta, ustupljenog opštini, od čega 110 treba da bude slobodna carinska zona.

Dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine, ističe da se već nekoliko godina vodi bitka za slobodnu, odnosno, bescarinsku zonu u Apatinu, koja bi se prostirala u kompleksu Robno-transportnog centra u neposrednoj blizini Dunava, mestu gde je predviđena i gradnja luke Apatin. On dodaje da bi dobijanje slobodne zone bilo od izuzetnog značaja i prekretnica za budući ekonomski i privredni razvoj ne samo ove, već i susednih opština, kao i stvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja.

Za ideju formiranja bescarinske zone zainteresovan je grad Sombor, pa je predviđeno pripajanje i somborskog vojnog aerodroma, udaljenog od Apatina svega petnaestak kilometara. Tako će u realizaciju apatinske bescarinske zone biti uključen vazdušni, rečni i drumski saobraćaj. Ono što je važno, Apatin već ima modernu međunarodnu marinu.

Prvo mora elaborat

- Ova ideja ima realne izglede da dobije saglasnost nadležnih ministarstava, ali lokalna samouprava prethodno mora da izradi elaborat - napominje Milan Ristić, direktor Uprave slobodnih zona u Ministarstvu finansija i privrede.


Strana 9 od 15