četvrtak, 26 april 2018

Vojvodina traži 600 kilometara napuštenih pruga

pruga_Vojvodina_01

2. april 2013.

Povodom usvajanja novog predloga zakona o železnici u Vladi Srbije, generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović je izjavio da su pruge jedinstvene i državne i da su u ovom JP protiv toga da bilo koji deo zemlje kontroliše lokalne, regionalne ili međunarodne pruge, jer su one kao celina vlasništvo države. Kaže da novi zakon o železnici prethodna Vlada nije uspela da izgura u parlamentu zbog zahteva da železnička imovina na teritoriji Vojvodine bude vlasništvo Pokrajine, a železnički sistem ne može da se razbija na sitnije delove, u suprotnom, svaka opština bi mogla da traži prugu na svojoj teritoriji.

Iako u Pokrajinskom savetu za železnički saobraćaj nisu upoznati sa sadržajem predloga novog zakona o železnici, čude se ovakvim navodima prvog čoveka "Železnica Srbije" i kažu da to o čemu on govori  niko i ne dovodi u pitanje, jer je i po važećem zakonu, član 7, železnička infrastruktura dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, što je uvek poštovano. Kažu nam da je neko, očito, pustio u javnost kako Vojvodina želi da na svojoj teritoriji  ima vlasništvo nad  prugama, što nije tačno. Vojvodina samo želi ono što joj zakon omogućava, a to je da  ima pravo upravljanja na određenim prugama za koje JP "Železnice Srbije" nemaju  ekonomski interes. To piše i u članu 9 sadašnjeg Zakona o železnici.


Opširnije...

No­vi švaj­car­ski vo­zo­vi će ju­ri­ti kroz Sr­bi­ju 30 na sat !

pruga-ekonomska

Dnevnik, 06. mart 2013.

Kupili smo lokomotive i vagone za 21. vek ali su nam pruge ostale u 19. - "Že­le­zni­ce Sr­bi­je" pot­pi­sa­le su sa švaj­car­skom kom­pa­ni­jom "Šta­dler Bu­snang" ugo­vor o ku­po­vi­ni 21 no­vog elek­tro­mo­tor­nog put­nič­kog vo­za, ospo­so­blje­nih za br­zi­nu od 160 ki­lo­me­ta­ra na čas, ko­ji bi tre­ba­lo da stig­nu na na­še pru­ge od septem­bra na­red­ne go­di­ne do av­gu­sta 2015, a na­me­nje­ni su uglav­nom za re­gi­onal­ni že­le­znič­ki sa­o­bra­ćaj. Ne­ja­sno je ko­jim će pru­ga­ma ju­ri­ti "švaj­car­ci", jer se na ve­ći­ni že­le­znič­kih pra­va­ca vo­zi tek 30 ki­lo­me­ta­ra na sat. Ni ko­ri­dor­ski prav­ci ni­su ospo­so­blje­ni za br­ze vo­žnje, a ka­mo­li re­gi­o­nal­ni.

Sr­bi­ja je pre­u­ze­la oba­ve­zu pre­ma Evro­pi da do 2020. za­vr­ši že­le­znič­ki Ko­ri­dor 10, što zna­či elek­tri­fi­ci­ra­nu dvo­ko­lo­seč­nu pru­gu za br­zi­ne do 160 ki­lo­me­ta­ra na čas. Ka­ko da­nas po­lo­vi­na Ko­ri­do­ra  ni­je pri­pre­mlje­na za ve­li­ke br­zi­ne, od dvokolo­seč­ne pru­ge ne­ma ni spo­me­na, na po­je­di­nim de­o­ni­ca­ma se uvo­de takozva­ne la­ga­ne vo­žnje s br­zi­na­ma do 30 ki­lo­me­ta­ra na čas. Ako je ta­ko na kori­dor­skim prav­ci­ma, on­da ni­je te­ško od­go­net­nu­ti šta se tek de­ša­va na regionalnim pru­ga­ma.

U Voj­vo­di­ni go­to­vo da ne­ma pru­ge po ko­joj vo­zo­vi idu pro­jek­to­va­nom br­zi­nom. Upu­će­ni ka­žu da su pro­ble­ma­tič­ni prav­ci Su­bo­ti­ca - No­vi Sad, Šid - Sta­ra Pa­zo­va, Su­bo­ti­ca - Sen­ta, kom­plet­na pru­ga Pan­če­vo - Zre­nja­nin - No­vo Mi­lo­še­vo, No­vi Sad - Odža­ci - Bo­go­je­vo, Vr­bas - Si­vac - Ku­la - Som­bor... Ni­šta bo­ljim prugama ni­smo po­ve­za­ni ni sa su­se­di­ma, ta­ko da se, na pri­i­mer, od Su­bo­ti­ce do Se­ge­di­na pru­gom du­gom 40 ki­lo­me­ta­ra vo­zi čak dva sa­ta.


Opširnije...

Apatin traži slobodnu bescarinsku zonu

snimak_lokacije_za_SZ_Apatin

Novosti, 06. 03. 2013.

Opština Apatin uveliko priprema dokumentaciju za slobodnu carinsku zonu u planiranoj luci na Dunavu, na području budućeg Robno-transportnog centra, za koji je rezervisano 160 hektara državnog zemljišta, ustupljenog opštini, od čega 110 treba da bude slobodna carinska zona.

Dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine, ističe da se već nekoliko godina vodi bitka za slobodnu, odnosno, bescarinsku zonu u Apatinu, koja bi se prostirala u kompleksu Robno-transportnog centra u neposrednoj blizini Dunava, mestu gde je predviđena i gradnja luke Apatin. On dodaje da bi dobijanje slobodne zone bilo od izuzetnog značaja i prekretnica za budući ekonomski i privredni razvoj ne samo ove, već i susednih opština, kao i stvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja.

Za ideju formiranja bescarinske zone zainteresovan je grad Sombor, pa je predviđeno pripajanje i somborskog vojnog aerodroma, udaljenog od Apatina svega petnaestak kilometara. Tako će u realizaciju apatinske bescarinske zone biti uključen vazdušni, rečni i drumski saobraćaj. Ono što je važno, Apatin već ima modernu međunarodnu marinu.

Prvo mora elaborat

- Ova ideja ima realne izglede da dobije saglasnost nadležnih ministarstava, ali lokalna samouprava prethodno mora da izradi elaborat - napominje Milan Ristić, direktor Uprave slobodnih zona u Ministarstvu finansija i privrede.


Vojvođani znaju šta bi s prugama

MV_za_R_Dautovic_-_za_sajt

Dnevnik, 04. mart 2013.

Milan Vučinić, Predsednik Pokrajinskog saveza za železnički saobraćaj, veruje u evropski izgled novog zakona o železnici

Čak 24 op­šti­ne iz za­pad­ne Bač­ke, ju­žnog Ba­na­ta i re­gi­o­na Po­ti­sja uče­stvo­va­le su, za­jed­no s Po­kra­jin­skim se­kre­ta­ri­ja­tom za pri­vre­du, u iz­ra­di tri stu­di­je za re­vi­ta­li­za­ci­ju že­le­zni­ce na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji. Na­kon to­ga je Se­kre­ta­ri­jat ini­ci­rao me­đu­na­rod­ni pre­ko­gra­nič­ni IPA pro­je­kat ko­ji se od­no­sio na re­vi­ta­li­za­ci­ju pru­ge Se­ge­din - Su­bo­ti­ca - Ba­ja ko­ji je za­vr­šen, ura­đe­na je stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti i EU je iz­dvo­ji­la za tu na­me­nu 243.000 evra. I Že­le­zni­ce su do­bi­le sred­stva za re­kon­struk­ci­ju pru­ge Su­bo­ti­ca - Hor­goš, jer je ta pru­ga na jed­nom de­lu re­mon­to­va­na, ali ne i u ce­loj du­ži­ni. Upra­vo ovih da­na je ob­ja­vlje­no da će se za iz­ra­du idej­nog pro­jek­ta do­bi­ti znat­no vi­ša sred­stva ne­go što su bi­la za pret­hod­nu stu­di­ju iz­vo­dlji­vo­sti, što, sve za­jed­no, upu­ću­je na za­klju­čak da se ko­nač­no kre­nu­lo s mr­tve tač­ke ka­da je u pi­ta­nju že­le­znič­ki sa­o­bra­ćaj u Voj­vo­di­ni.

Da bi se va­lo­ri­zo­va­lo sve ono što je ura­đe­no do sa­da, re­še­njem Po­kra­jin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du kra­jem pro­šle go­di­ne je osno­van i Sa­vet za že­le­znič­ki sa­o­bra­ćaj, a za predsed­ni­ka je ime­no­van Mi­lan Vu­či­nić, od­li­čan po­zna­va­lac pri­li­ka na že­le­zni­ci gde je pro­veo ceo rad­ni vek. On za naš list ka­že da je re­vi­ta­li­za­ci­ja že­le­zni­ce u Voj­vo­di­ni nasušna po­tre­ba i pri­vre­de i sta­nov­ni­štva. Jer, na­po­mi­nje, pre­voz že­le­zni­com je 3-4 pu­ta jefti­ni­ji od pre­vo­za ka­mi­o­ni­ma i auto­bu­si­ma. Me­đu­tim, pri­vre­da vi­še ne mo­že da pod­ne­se pru­ge s oso­vin­skim pri­ti­skom od 16 do 18 to­na, ka­da je stan­dard 22,5 to­ne. Ilu­stra­ci­je radi, da­nas se u je­dan va­gon ne mo­že na­to­va­ri­ti 60 to­na uglja, ne­go naj­vi­še 45, jer pru­ga ne mo­že da pod­ne­se ve­ći te­ret, zbog če­ga gu­be svi – i pri­vre­da, i že­le­zni­ca.


Opširnije...

Apatin u trci za slobodnu zonu

A_SLOB._ZONE_VELIKA

19. februar 2013.

Danas je u Plavoj sali Skupštine Opštine Apatin održano predstavljanje i diskusija na temu Slobodne zone u Srbiji, koje je na sličan način realizovano i 12. februara ove godine u Regionalnoj privrednoj komori u Somboru. Domaćin ove prezentacije je bio dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske Opštine, sa saradnicima – Jovom Koraćem, savetnikom za investicije, Sinišom Jovanovićem, rukovodiocem Odelenja za stambeno-komunalnu delatnost, urbanizam, građevinu i imovinsko-pravne poslove i Snežanom Milešević, koordinatorom za lokalno-ekonomski razvoj.

Prezentaciju, je vodio Milan Ristić, direktor Uprave slobodnih zona u Ministarstvu finansija i privrede Vlade Republike Srbije. Sastanku su prisustvovali i Tatjana Maglić, predsednik Regionalne privredne komore Sombor sa saradnicima, Ilija Maričić, direktor Fabrike akumulatora Sombor, koja posluje u okviru Koncerna Farmakom MB, kompanije koja je zainteresovana za rad u Slobodnoj zoni Apatin i mr Milan Vučinić, menadžer Klastera za transport i logistiku Vojvodine.


Opširnije...

Strana 9 od 15