ponedeljak, 20 avgust 2018
Baner
Baner
Naslovna.jpg

Poslednje aktivnosti

Poslednje vesti

Stižu vozovi u subotičku Slobodnu zonu

El. pošta Štampa PDF

Kompanije koje rade u Slobodnoj zoni Subotica“ godinama ukazuju da bi za njihovo poslovanje bilo značajno kada bi dobile železnički kolosek. Koristi od njega gotovo da nije potrebno nabrajati – jeftiniji, brži i ekološki opravdaniji transport, posebno kontejnerima, pogodovao bi kako kompanijama, tako i uposlenicima. Saobraćajno zagušenje u Slobodnoj zoni i okolini sve je veće, što zbog šlepera koji nose robu, što zbog 4.000 radnika koji za sada nemaju alternativu drumskom saobraćaju.

simens7

Železnice Srbije možda i nisu pohitale da iskoriste ovu mogućnost, ali u gradskoj upravi nisu hteli da čekaju skrštenih ruku. Imenovana je radna grupa koja treba da unapredi železničku infrastrukturu na teritoriji grada, koja je prošle sedmice održala i svoj prvi sastanak sa predstavnicima državne železnice. Gradska administracija na akciju je motivisana i elaboratima koje je u ime Klastera za transport i logistiku Vojvodine izradio njegov predsednik mr Milan Vučinić, takođe član ovog radnog tela.

– Opšti okvir je činjenica da je Srbija odlučila da revitalizuje prugu Beograd–Budimpešta. Poslednjih godina Skupština Vojvodine je izuzetno angažovana oko revitalizacije pruge Segedin–Subotica–Baja, sa partnerima iz Mađarske, ali ka ovim magistralnim železničkim pravcima treba da gravitiraju i železničke „pritoke“, pružni pravci koji će „prikupiti“ robu i stanovništvo – kaže u razgovoru za „Politiku“ Vučinić, ističući da transportni sistem ne može da počiva samo na jednoj glavnoj arteriji.

Kao čovek koji je ceo životni vek proveo na pruzi, Vučinić je u elaboratu predložio da se prevashodno izađe u susret investitorima u Slobodnoj zoni. Za to je potrebno da se obnovi i delom izgradi pruga koja je išla do Crvenke.

– Postoji deo pruge do bolnice. Iza bolnice pruga je demontirana, ali postoji trasa koju bi bilo potrebno obnoviti u dužini od oko 1,5 kilometara, a zatim napraviti novo odvajanje za Slobodnu zonu od još oko 700 metara. Ukoliko znamo da kilometar takve nove pruge košta između 250.000 i 300.000 evra, jasno je da je to ulaganje koje bi se već za godinu dana isplatilo – objašnjava Vučinić.

Sagovornik „Politike“ dodaje da je za izgradnju ove trase potrebno oko godinu dana, od čega najduže traje izrada projektno-tehničke dokumentacije – i do osam meseci. Osim pruge do Slobodne zone, koja bi pogodovala pre svega prevozu tereta, Vučinić obrađuje i povezivanje grada i prigradskih naselja gde bi železnica ponudila alternativni prevoz stanovništva. On predlaže tri železničke linije: jedna bi išla od nekadašnje fabrike „Zorka“ do naselja Orom, druga bi produžavala o naselja Bački Vinogradi, a treća bi povezivala bi naselja Bajmok i Orom.

Predlog je da u „špicevima“ vozovi saobraćaju na svakih 20 do 30 minuta, a da karta važi i za presedanje u gradske autobuse. U posebnom elaboratu obrađena je moguća izgradnja multimodalnog transportnog terminala u selu Naumović, nadomak Subotice. Ovaj terminal obuhvaćen je i projektima pruge Beograd–Budimpešta.

Autor teksta i fotografije: A. Isakov
Preuzeto sa http://www.politika.rs/scc/clanak/349399/Stizu-vozovi-u-suboticku-Slobodnu-zonu 
Transport robe železnicom jevtiniji za velike kompanije (Foto: A. Isakov)
Poslednje ažurirano subota, 20 februar 2016 15:12

Klaster transporta i logistike Vojvodine partner u međunarodnom programu START

El. pošta Štampa PDF

start1ktlv-logo

Klaster transporta i logistike Vojvodine učestvuje u međunarodnom programu START Danube Region Project Fund kao partner u realizaciji projekta “Southeast Europe Network of Transport and Logistics Centres – SENT” koji finansira Evropska Unija i Grad Beč.

Naziv projekta je “Mreža transportnih i logističkih centara jugoistočne Evrope“.

Transportne tehnologije i logistički centri u Jugoistočnoj Evropi su nedovoljno razvijeni i praktično ne postoji ni jedan pravi logistički centar u ovom regionu koji je komplementaran u odnosu na ostale regionalne centre. Rastuća potreba za logistikom zahteva razvoj logističkih kapaciteta u Hrvatskoj, Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji.

U cilju uvođenja intermodalnosti i razvoja logističkih centara, ove zemlje moraju zajednički da sarađuju, da formiraju mrežu i ojačaju kapacitete u Dunavskom regionu, primarno u Hrvatskoj i Srbiji (luke Vukovar i Novi Sad) sa vezom prema Crnom moru (luka Konstanca) i Severni Jadran (luke Trst, Kopar i Rijeka) preko Zagreba, luke Vukovar i ostalih luka na Dunavu u Vojvodini.

Glavni ciljevi projekta su: identifikovanje raspoloživih resursa, potencijala i problema na dunavskom koridoru, Jadranski region i region Crnog mora u odnosu na logističke centre i intermodalne tehnologije, uvođenje vodnog transporta kao ekološki prihvatljivijeg i značajno ekonomičnijeg forme transporta roba, koordinisani razvoj logističkih centara u regionu, akcioni plan za logistički i intermodalni razvoj regiona, integracija logističkih potencijala Dunavskog regiona u evropsku transportnu i logističku mrežu.

Umrežavanje najrelevantnih intermodalnih i logističkih centara je najvažniji rezultat koji će biti ostvaren implementacijom ovog projekta. Uspostavljanje saradnje i razvoj koncepta za prateći veliki projekat  će kreirati osnovu za razvoj sektora transporta i logistike u Dunavskom regionu. Razmena iskustava kao i definisanje krucijalnih problema za razvoj će ukazati na značaj uspostavljanja održive intermodalnosti i logistike u cilju ekonomskog razvoja regiona. U ovom trenutku, ciljna grupa će biti informisana o trenutnoj situaciji u sektoru, mogućnostima za umrežavanje, edukaciju i primere dobre prakse u cilju podrške razvojnih aktivnosti. 


Novogodišnja čestitka

El. pošta Štampa PDF
ktlv960

Značaj i posledice restrukturiranja Železnice Srbije AD i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici sa aspekta lokalnog i regionalnog železničkog saobraćaja u AP Vojvodini

El. pošta Štampa PDF

2015-12-30a

U Privrednoj komori Vojvodine, u petak 18. decembra 2015. godine, sa početkom u 13:30 časova, u Sali 13 na III spratu, u Novom Sadu u ul. Hajduk Veljkova 11, održan je sastanak na kome su se razmatrale teme o značaju i posledicama restrukturiranja Železnice Srbije AD i izmenama i dopunama Zakona o železnici sa aspekta lokalnog i regionalnog železničkog saobraćaja u AP Vojvodini.

2015-12-30b

Na sastanku se potencirala analiza restrukturiranja železnice u odnosu na najavljenu „racionalizaciju mreže" sa mogućim strateškim posledicama u odnosu na ekonomske, privredne, socijalne, demografske i druge aspekte koji se odnose na privredni i društveni razvoj AP Vojvodine.

2015-12-30c

Događaj je organizovao Klaster Transporta i Logistike Vojvodine sa Odborom za saobraćaj i telekomunikacije Privredne Komore Vojvodine. Sastanku je prisustvovao Imre Kern, Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U Privrednoj komori Vojvodine, u petak 18. decembra 2015. godine, sa početkom u 13:30 časova, u Sali 13 na III spratu, u Novom Sadu u ul. Hajduk Veljkova 11, održan je sastanak na kome su se razmatrale teme o značaju i posledicama restrukturiranja Železnice Srbije AD i izmenama i dopunama Zakona o železnici sa aspekta lokalnog i regionalnog železničkog saobraćaja u AP Vojvodini. 

Poslednje ažurirano sreda, 30 decembar 2015 20:43

Predstavljen projekat za formiranje i razvoj slobodne zone Sombor

El. pošta Štampa PDF

Konferencija na kojoj je predstavljen Projekat „Izrada studijske i projektno-tehničke dokumentacije za formiranje i razvoj slobodne zone Sombor“, održana je 1. juna, u prostorijama Edukativnog poljoprivrednog centra u Somboru.

Otvarajući Konferenciju, Milan Vučinić, predsednik Poslovnog udruženja „Klaster transporta i logistike Vojvodine“ zahvalio se domaćinima na podršci u radu, ističući zalaganje lokalne administracije i Odseka za lokalni ekonoski razvoj Gradske uprave grada Sombora.

- Formiranje slobodne zone u Somboru bi moglo da ima odlučujući uticaj na razvoj grada, budući da grad Sombor ima povoljnu geografski lokaciju, dobro je povezan sa glavnim putnim i železničkim koridorima i ima dobre odnose sa susednim gradovima i opštinama, kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj i Mađarskoj – naveo je Vučinić.

sombortv

Gradonačelnik Sombora, Saša Todorović je, kazao da okončanjem projekta formiranja slobodne zone  „Sombor dobija ogromnu šansu za razvoj“.

- Dobili smo potvrdu iz Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da radimo dobar posao. Zašto se čekalo više od tri godine da se ostvari ovaj presudan korak nije pitanje za nas, nego za one koji su to vreme proveli radeći druge stvari i ne brinući za svoj grad. Prema evropskim standardima u jednoj državi potrebno je da postoji 14 do 16 slobodnih zona, a mi bi smo, ukoliko dobijemo zeleno svetlo od nadležnih republičkih instanci bili 14. slobodna zona – rekao je Todorović i dodao „da se pripremaju i ugovori sa prvim investitorima, pre svega sa Naftnom industrijom Srbije oko gasifikacije dela industrijske zone i sela, kako bi se stvorili uslovi za formiranje mini industrijskih zona, gde bi investitori mogli graditi i zaposliti ljude.

- Sredstva za formiranje slobodne zone su obezbeđena u saradnji sa pokrajinskim i republičkim institucijama. U svakom slučaju – danas je učinjen prvi, a ujedno i najvažniji korak u svemu ovome. Ostalo je još nekoliko stvari koje mi, na lokalu, moramo da završimo i potrudićemo se da to uradimo što pre. Imamo zainteresovane investitore iz tekstilnog i energetskog sektora, koji su istakli nameru da grade nove pogone. Mi ne želimo da se oni predomisle niti da čekaju duže nego što je potrebno – rekao je Todorović.

Predstavljanju projekta i faza njegovog ostvarivanja prisustvovali su: Milan Rakas, pomoćnik gradonačelnika grada Sombora, Mihael Plac, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj sa saradnicima, Latinka Vasiljković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga, Živorad Smiljanić, predsednik opštine Apatin, Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija, predstavnici javnih preduzeća grada Sombora i drugi.

nacelnica-okruga

Izvori:

http://sombor.tv/ 

http://novosti.rs/vesti/srbija.73.html:551900-Sansa-za-brzi-razvo

 

Poslednje ažurirano četvrtak, 05 novembar 2015 12:33

Strana 3 od 9

Članice

Opština Apatin
TARA
Hipol
Vojvodina Put
Petrohemija
RKAGRAR
TAR IC
Pansped
Opština Kanjiža
Odzaci
Luka Senta
Konzul
Kombinovani prevoz
Intersped
Hibrid
General auto
FTN
e5
Braca Ilic
AZD
AS COMMERCE
Alas Rakovac
AD ZELEZNICE
Panon Transport